Mit: tekstura je samo „dekor“ koji ne menja utisak. Činjenica: mikroreljef i završna obrada direktno menjaju način na koji se svetlo rasipa i vraća ka oku. Zato isti tanjir može delovati svetlije, tamnije ili „življe“ pod različitim uslovima.
Mit: sjaj uvek izgleda luksuznije. Činjenica: visoki sjaj pojačava refleksije i može „pojesti“ detalje hrane i ivica. Prvi korak u izboru je da odlučimo da li želimo naglašenu refleksiju (sjajno) ili čitljiv oblik bez odsjaja (mat/saten).
Mit: mat površine su uvek jednolične i dosadne. Činjenica: mat često bolje pokazuje suptilne šare nastale teksturom, jer nema jakih odbljesaka koji prekidaju kontinuitet. Korak je da proverimo tanjir pod kosim svetlom: tada reljef postaje najvidljiviji.
Mit: boja glazure je stabilna nezavisno od teksture. Činjenica: tekstura menja percepciju boje jer različito raspoređuje senke i svetle tačke, pa ista nijansa može delovati toplije ili hladnije. Ako usklađujemo set, uporedimo uzorak u prirodnom i veštačkom svetlu pre konačnog izbora.
Mit: fotografisanje proizvoda „ispegla“ teksturu pa je nebitna. Činjenica: kamera često naglasi neravnine, posebno uz bočno svetlo, i može preuveličati ogrebotine ili tragove brisanja. Korak za tačniji prikaz je difuzno svetlo sprijeda i dodatno bočno svetlo samo koliko treba da se reljef opiše.
Mit: kontrast teksture i glazure je uvek greška. Činjenica: nameran kontrast može dati dubinu, ali može i napraviti vizuelni šum ako su uzorci previše slični po frekvenciji. Praktično pravilo: kombinujmo jednu dominantnu teksturu sa jednom mirnijom površinom u istom kadru ili na istom stolu.
Mit: održavanje je isto za sve površine. Činjenica: hrapavije teksture lakše zadržavaju tragove vode i deterdženta, dok sjajne lakše pokažu mikroogrebotine. Korak je da koristimo mekšu krpu, temeljno ispiranje i sušenje odmah nakon pranja kada želimo ujednačen izgled.
Mit: tekstura se ne vidi kada je sto „zauzet“ hranom i escajgom. Činjenica: tekstura se vidi upravo na praznim zonama tanjira i na prelazima uz ivicu, gde svetlo pravi jasne gradiente. Zato planiramo plating tako da ostavimo kontrolisanu negativnu površinu koja podržava stil, naročito kod minimalističnih, glatkih ploča.